Moj Bečej

becejcisupostigli-1.jpg

glasnikOktobar 27, 20185min00

OFK Bečej 1918 – Radnički 1923      1:2   (0:1)

Bečej: Gradski stadion kraj Tise. Gledalaca: 400. Sudija: Milan Mitić (Leskovac). Strelci: Kragović u 74. za OFK Bečej 1918, a Petrović u 28. i Markišić u 70. minutu za Radnički 1923. Žuti kartoni: T. Todorović, Ilić, Arsenijević (Radnički 1923).

OFK Bečej: Živkov 6, Mandić 6, Stanojev 6,5, Cvetković 6, Kragović 7, Dabižljević 6 (od 52. Tomčić 7), Rahić 6, Lazić 6,5, Erak 5,5 (od 67. Cvijić -), Erdeljan 5,5 (od 70. Dražić -), Kovačević 7.

Radnički 1923: Raičević 7, Zdravković 6, A. Todorović 6, Petrović 7, Zlatović 7, Aleksijević 7, Markišić 8 (od 85. Arsenijević -), Kovačević 8, T. Todorović 7 (od 62. Lukić -), Ratković 6 (od 71. Maksimović -), Ilić 6.

Nova rasprodaja bodova kraj Tise. Bečejci su četvrti put ove sezone izgubili pred svojim navijačima i tako propustili priliku da održe korak s ekipama koje reflektuju ka plej-ofu. Broj 13 je u svoj svojoj simbolici zaustavio Bečejce. Igralo se 13. kolo, domaći fudbaleri su stigli do svog 13. gola u aktuelnoj sezoni, ali nisu odmakli od 13 bodova. Šumadinci su pobedili rezultatom 2:1 i vratili se kući pevajući, čime su ostvarili pobedonosni het-trik kraj Tise. Na poslednjim gostovanjima pre dve decenije u eliti, bili su uspešniji rezultatom 4:0 i 1:0. Domaćin je uspeo da sruši jednu tradiciju i, posle 26 godina, postigne gol protiv Kragujevčana, što je, gle čuda, zapalo za glavom Kragujevčaninu iz redova Bečejaca Nemanji Kragoviću. Ali, pođimo redom.

Siromašno prvo poluvreme. Gosti su apsolutno kontrolisali igru, ali nisu bili opasni po gol. Domaći su šutevima sa distance Kovačević i Stanojeva pripretili, ali… U 28. minutu, ipak, gol. Kovačević iz redova Kragujevčana je izveo slobodan udarac iskosa sa desene strane i ubacio pred gol, gde se kod druge stative najbolje snašao kapiten Lazar Petrović i glavom poslao loptu u nebranjeni desni ugao nemoćnog Marka Živkova. Desetak minuta kasnije omaleni Tomislav Todorović je izveo „slobodnjak“ sa preko 20 metara, ali se Živkov nije dao iznenaditi.

U nastavku su gosti prvi pripretili u 48. minutu, ali niko iz peterca nije uspeo da ugura loptu u mrežu. Četiri minuta kasnije Lazić je izveo slobodan udarac s istog mesta odakle je usledilo ubacivanje za do tada jedini gol. Lazić je na istovetan način ubacio ispred druge stative, neko od gostiju je glavom odbio loptu do sopstvene prečke.

U narednom napadu je bečejski Kovačević pronašao lopti put u mrežu, ali iz ofsajd situacije.  Posle toga u igru ulazi Čedomir Tomčić i donosi prevagu na strani Bečejaca. Prva sumnjiva situacija ukaznenom prostoru gostiju bila je u 59. minutu. Kovačević je oboren, kao i pet minuta kasnije posle pasa Tomčića, ali je sudija Milan Mitić oba puta raširio ruke i pokazao da nema prekršaja za kazneni udarac. Tomčić je proigrao i Iliju Erdeljana u 65. minutu, ali je njegov šut izblokiran.

Bečejci su postigli 13. pogodak, ali su ostali na 13 bodova | Foto: Vlastimir Jankov

U jeku pune dominacije Bečejaca, usledio je „hladan tuš“ po toplom oktobarskom danu. Filip Markišić je evro pogotkom duplirao vođstvo Kragujevčana u 70. minutu. Iskosa sa desne strane metar dva iza kaznenog udarca opalio je po lopti i ona se zarila u suprotnom gornjem desnom uglu. Četiri minuta kasnije Bečejci smanjuju rezultat. Prvo je Kovačević glavom pogodio prečku, a onda je odbijenu loptu prihvatio Kragović i, takođe glavom, poslao u mrežu. To je bio dodatni stimulans za domaće. U 83. minutu je Tomčić petom proigrao Cvijića, koji iz idealne pozicije pogađa istrčalog golmana, ali niko nije pritrčao da loptu, koja se šetala ispred gol linije, ugura u mrežu. Poslednjih desetak minuta igralo se na polovini gostiju, koji su koristili svaki trenutak da valjanjem po terenu „ukradu“ koji minut i dekoncentrišu domaće, u čemu su uspeli.

The post Fudbal: Rasprodaja bodova kraj Tise appeared first on Portal Moj Bečej – Bečejske opštine iz ugla građana!.


becejciocekuje-1.jpg

glasnikOktobar 26, 20183min00

Svesni su u taboru prvoligaša OFK Bečej 1918 da ništa nije kao nekad, pa subotnjem okršaju sa Radničkim 1923 iz Kragujevca prilaze s određenom dozom optimizma.

-Vrlo je bitno da u ovoj utakmici zabeležimo pobedu, jer bismo tada povezali tri utakmice bez poraza i onda s dodatnim samopouzdanjem nastavili prvenstvenu trku, jasan je sportski direktor Bečejaca Dejan Stanojev.

Tradicija je na strani Šumadinaca. U dosadašnjih pet međusobnih utakmica, slavili su, čak, četiri puta uz ukupnu gol razliku 7:2. Momci sa Tise su bili uspešniji (2:0) samo u premijernoj drugoligaškoj utakmici tokom jeseni 1992. godine, a u preostale četiri, od koje su tri bile prvoligaške, nisu postigli ni gol. Posle dve decenije došlo je vreme da se neki računi izravnaju. Bolja prilika od subotnje od 14.30 sati nije mogla da se ulaže. Na navijače računaju kao „vetar u leđa“.

-Važna utakmica je pred nama i sigurno je da neće biti lako, jer Kragujevčani imaju mladu i poletnu ekipu, koja je stabilizovala formu. Isto važi i za nas. Uhvatili smo ritam dobrih igara, koje nisu rezultatski adekvatno valorizovane, ali vreme je da i taj parametar stavimo u našu korist. U ekipi je dobra atmosfera, vredno se radi, pa sve zavisi od nas. Svesni smo koliko bi nam pobeda značila i uz dobar raspored u nekoliko narednih utakmica mogli bismo da se priključimo ekipama koje reflektuju na plej of. Verujem u saigrače i očekujem pobedu protiv matičnog kluba, optimista je Namanja Kragović.

Bečejci očekuju reprizu ishoda sa Užičanima | Foto: Vlastimir Jankov

Podsećanja radi, Nemanja Kragović je prve fudbalske korake načinio na „čika Dači“, potom je nastavio u najstarijem srpskom klubu Šumadiji. Zbog školovanja je usledio dolazak u Novi Sad i  počela je vojvođanska fudbalska epizoda, od Vojvodine, preko Indeksa, temerinske Sloge, Proletera sa Slane bare i beočinskog Cemanta, do već treće sezone kraj Tise u Bečeju.

Igrom slučaja, Kragujevčani su ove nedelje već odigrali dve utakmice. Prva sa TSC-om završena je nerešno (2:2), a u zaostaloj protiv Metalca su pobedili sa 2:1. Obe su odugrali pred svojim navijačima. Navijači Bečeja veruju da je vreme da upotpune lepezu rezultata i uknjiže poraz kraj Tise.


cropped-apple-icon-152x152-32x32-45.png

glasnikOktobar 24, 20182min00

Opštinski odbor Srpske napredne stranke (SNS) u Bečeju obeležio je sinoć deset godina od osnivanja. Tim povodom je predsednik SNS-a u Bečeju Vuk Radojević pred zvanicama podsetio na početke, kao i na, kako je rekao, uspehe koje je stranka, otkako je na vlasti u Bečeju ostvarila.

Prvi čovek bečejskih naprednjaka rekao je da je njihovim radom udaren stabilan temelj oporavka Bečeja. On se pohvalio i sa aktuelnih tri hiljade članova stranke u opštini Bečej, a u obraćanju je istakao uspehe vlasti od 2016. godine, otkada SNS sa koalicionim partnerom u Skupštini opštine Bečej ima 22 odbornika.

Predsednik bečejskog opštinskog odbora SNS Radojević je u svom tridesetpetominutnom govoru istakao da su, zahvaljujući radu SNS-a u Bečeju stvoreni preduslovi za ubrzani razvoj.

Podsećanja radi, SNS je od deset godina koliko postoje i na nivou Srbije, šest godina na vlasti i u Bečeju.

Radojević se pohvalio i udvostručenom opštinskom kasom, u odnosu na 2012. godinu.

Nedavno je glavni odbor Srpske napredne stranke obeležio deset godina od osnivanja, a predsednik stranke Aleksandar Vučić ocenio je da je Srbija danas deset puta bolja nego što je bila.

The post Radojević: Udarili smo stabilan temelj oporavka Bečeja appeared first on Portal Moj Bečej – Bečejske opštine iz ugla građana!.


svevreme-1.jpg

glasnikOktobar 24, 20189min00

Bečejski festival monodrame, šesti po redu, je završen, a ostaće upamćen po jednom, u svetskim razmerama, detalju. Otvorila ga je najstarija srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica Branka Veselinović, koja je mesec dana ranije, 16. septembra, proslavila jubilarni 100. rođendan!

Zašto, baš, ona? Razlog je jednostavan, jer se pre veka rodila, upravo, u Bečeju.

-Ovde sam se rodila u Sinđelićevoj ulici broj 9, provela najranije detinjstvo, stekla prvo obrazovanje u osnovnoj školi, naučila, pored maternjeg srpskog, mađarski jezik, a započela učenje nemačkog, francuskog… To se podrazumevalo u našoj porodici Ćosić. Tata Aleksandar bio je profesor književnosti, mati Jovanka nije radila, a i baba je bila učiteljica. Dodam li tome da smo u porodici svi imali talenat za jezike, onda nije čudo što govorim još engleski, ruski, češki… Nigde na putovanjima, a bilo ih je hvala Bogu mnogo tokom karijere, nisam ostala žedna i gladna, a uspostavljala sam lako poznanstva i prijateljstva, s posebnom radošću govorila nam je Branka Veselinović.

Iako je pregurala vek, Branka s lakoćom razgovara. Memorija je služi, a talenat da govori u stihu nije je napustio.

-Recept za dug život je vera u život, ljude, njihovu dobrotu… U mom stilu rečeno: ako veru želiš da imaš, možeš da je primaš, ali moraš da znaš, moraš i da je daš! Mislim da stih nije loš, mada nekome ne vredi ni groš! Ali, to je životna istina, dodaje s neizbežnim osmehom Branka.

Sve vreme druženja s Bečejcima, Branka je provela stojeći | Foto: Vlastimir Jankov

Ne prestaje Branka da iznenađuje sagovornike. Čita, piše i radi bez naočara, sluša muziku, ponekad do iza ponoći. Na druženju sa Bečejcima nije htela da sedi. Čitav sat je bila na nogama u želji da vidi sve koji su došli, a i nju da vide.

-Ne postoji starost u odnosu na lepotu druženja i doživljaja. Uvek morate biti veliko dete, od glave do pete. Istina, ne znam dokle. Valjda dok me zdravlje bude služilo. I danas koristim svaku priliku da se družim, sa decom, odraslima, starima, čak i starijim od sebe. U jednom beogradskom Domu penzionera živi gospođa sa 113 godina i nas dve pričamo pri vrlo zdravoj pameti, grohotom se smeje Branka.

Kustos teatrolog Pozorišnog muzeja Vojvodine Zoran Maksimović naglasio je, prilikom prezentacije Bečejcima deceniju i po stare monografije o Branki Veselinović „Na dnu smeha leže suze“, po stihu Desanke Maksimović, da je Branka nižu gimnaziju završila u Novom Sadu, potom dvogodišnju trgovačku akademiju, pa se preselila u Beograd i okončala trogodišnju glumačko-baletsku školu. Kako ima dara za slikanje, pohađala je i slikarsku školu. Mnogo je radila. Debitovala je na sceni u novosadskom pozorištu Dunavske banovine u predstavi „Karlova tetka“. U jednom periodu je igrala ceo program od 27 predstava u ovom pozorištu. Članica je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od osnivanja, a 3, aprila 1948. godine igrala u prvoj predstavi „Kralj Betajnove“.

Dovela je i šezdesetogodišnjeg lutka Sarmika u rodni grad | Foto: Vlastimir Jankov
Dovela je i šezdesetogodišnjeg lutka Sarmika u rodni grad | Foto: Vlastimir Jankov

-Kad sve ovo slušam, trebalo je ranije da me dovedete u moj Bečej, a ne da moram da doživim „stotu“. Šalim se. Ponosna sam i srećna što sam došla u rodni grad, mada, pošto sam dobar deo života živela i kasnije postala počasna građanka, mnogi biografi greše i pišu da sam rođena u Novom Sadu. Čast bi mi bila da sam pozvana na festival ovakovog formata, a prava je počast što mi je dodeljena uloga da ga otvorim, rekla je Branka pred Bečejcima, a onda se zahvalila na svim jezicima koja govori i dodala. Imam u svojoj kolekciji slika tri dela velikih slikara. Kad sam osetila kako ste me dočekali, pokloniću ih ovdašnjem pozorištu, koje može da ih proda za velike pare i tim novcem pomognu deci. I od prodaje knjige s mojim stihovima, koje sam donela, novac neka ide u istu humanitarnu svrhu. Nisam je bez razloga doživotni ambasador UNICEF-a. Vaša sam, moji ste, veliko svima hvala, srce sam vam dala, od srca vam hvala.

Dotakla se Branka i svog humanitarnog rada, koji s istim poštovanjem uvažava kao i glumački.

Branka, krštena Ćosić u bečejskoj crkvi, sa učiteljicom i đacima | Foto: Vlastimir Jankov
Branka, krštena Ćosić u bečejskoj crkvi, sa učiteljicom i đacima | Foto: Vlastimir Jankov

-Nema leka koji može da pomogne kao lepa reč prilikom poseta bolesnoj deci. Zato uvek nosim svog lutka Eksima Sarmika, kojeg sam 1957. godine dobila na poklon od svetski poznatog lutkara Sergeja Obrasceva, čiji sam kurs izrade lutaka pohađala dok sam bila u Moskvi. I sada je uz mene i, evo, popričaće malo sa vama, stiče se utisak da Sarmiko ima blagotvoro dejstvo i na Branku.

Prilikom brojnih putovanja i odlazaka u ambasade radi viza, Branka se obraćala, uglavnom, na jezicima svojih budućih domaćina, što je oduševljavalo zaposlene. Čest je gost bila i kod doživotnog predsednika Jugoslavije Tita, koji je pitao da li ima neki jezik da ne govori, jer je na prijemima sa ambasadorima razgovarala na njihovim jezicima.

-Svaki jezik ima razne dijelekte, a jednom su mi rekli kako dobro glumim vojvođanski dijalekt, a odgovorim im da to jedino u životu ne moram da glumim. S tim sam se rodila i odrasla. Mnogo je anegdota iz mog veka života. Srela me jedna gospođa u foajeu pozorišta i kaže: kako vi ličite na pokojnu Branku Veselinović, a Nikola Simić, koji je tu bio, reče „dao Bog da ti nam još dugo budeš tako „pokojna“. I jesam, šeretski zaključuje Branka Veselinović.

Branka je u vidu knjiga donela poklone svojim Bečejcima, a obećala je i slike. Nisu ni Bečejci nju ispratili praznih šaka. Uručili su joj većeg formata fotografiju iz vremena kada je u rodnom gradu išla u školu.

The post Branka Veselinović: Žena velikog srca i talenta appeared first on Portal Moj Bečej – Bečejske opštine iz ugla građana!.