Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

glasnikNovembar 2, 20187min00
novinari-1.jpg
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležava se danas. Od 1998. do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i nestalno 14 novinara i medijskih radnika. Ni danas ne zna se ko su otmičari i ubice.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležava se danas. Od 1998. do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i nestalno 14 novinara i medijskih radnika. Ni danas ne zna se ko su otmičari i ubice.

U 2017. godini bilo je 30 napada na novinare, od toga su izrečene samo dve kazne, jedna od 500, druga od 300 evra. Samo u prvoj polovini 2018. godine bilo je 12 napada na novinare. Po NUNS-ovoj bazi podataka, ove godine su se u Srbiji dogodila 73 napada na novinare, od čega pet fizičkih, 52 pritiska i 16 verbalni pretnji.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) pokrenula je globalnu kampanju o kraju nekažnjivosti zločina nad novinarima kako bi se nadležni i javnost podsetila na zločine koji godinama nisu ni rešeni ni procesurini.

Po statistici Međunarodne federacije novinara (IFJ) u poslednjih šest godina ubijeno je više od 600 novinara.

„Devet od deset slučajeva napada na novinare ostaje nekažnjeno. Stotine novinara je u zatvoru, a na dnevnom nivou novinari su napadani, tučeni, zadržavani u pritvoru, uznemiravani i dobijaju pretnje,“ navodi IFJ.

Prea NUNS-ovoj bazi podataka, ove godine su se u Srbiji dogodila 73 napada na novinare, od čega pet fizičkih, 52 pritiska i 16 verbalni pretnji.

Od 1998. do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i nestalno 14 novinara i medijskih radnika. Ni dan danas ne zna se ko su otmičari i ubice. U 2017. godini bilo je 30 napada na novinare, od toga su izrečene samo dve kazne, jedna od 500, druga od 300 evra. Samo u prvoj polovini 2018. godine bilo je 12 napada na novinare.

Kakvo je iskustvo naše redakcije

Na portal KoSSev je pucano posle samo godinu dana od njegovog osnivanja 11. juna 2015. Prema zvaničnoj policijskoj istrazi, usmeno je rečeno da je pucano sa sedam metaka iako smo u redakciji pronašli čaure koje Kosovska policija nije pronašla i nije pokupila sa lica mesta, a mi izbrojali da ih je ukupno bilo 11, prema nezvaničnim informacijama – ispaljenih iz heklera. Do danas, nemamo nikakvu informaciju ni o toku same istrage, kao ni o statusu predmeta. Iste godine 24. novembra zapaljen je privatni auto, jedini koji je naša reakcija koristila. Porodica urednice portala je tokom trajanja predizborne kampanje za vanredne kosovske izbore 2017, dobila pretnje zbog, kako je objašnjeno, pisanja KoSSeva, a do sada su bila i dva fizička nasrtaja na novinarke portala i to u prisustvu pripadnika Kosovkse policije koji ni u jednom slučaju tokom trajanja incidenata nisu reagovali. Lokalne samouprave, i u kosovskom i srpskom sistemu su sa portalom KoSSev jednostrano prekinule komunikaciju, uključujući i odeljenja koja se bave sportskim, obrazovnim i kulturnim aktivnostima, kao i same škole i usanove koje se nalaze na platnom spisku lokalnih samouprava. Komunikaciju su jednosmerno prekinula i dva čelnika Kosovske policije u regionu Sever – Željko Bojić i Nenad Đurić, koji su uz još jednog zvaničnika, jedini koji imaju ovlašćenje (po sopstvenom priznanju) da u regionu komuniciraju sa javnošću. Na listi onih koji su prekinuli komunikaciju sa KoSSevom, pored svih gradonačelnika i predseddnika privremenih organa i svi srpski ministri u kosovskoj vladi – Nenad Rikalo i Ivan Todosijević, sa izuzetkom jednog ministra. Sa KoSSevom ne komunicira ni poslanik kosovske skupštine i šef Srpske liste za komunikaciju sa medijima i civilnim društvom Igor Simić. Svi ovi zvaničnici su pripadnici, odnosno kadrovi i podržavaoci Srpske liste.

„Zbog rasta nasilja i nedostatka volje za suzbijanje nekažnjivosti IFJ je pokrenula kampanju za donošenje međunarodne konvencije posvećene zaštiti novinara i drugih medijskih profesionalaca“, naveo je IFJ.

Inicijativu IFJ-a podržalo je i Udruženje novinara Srbije, ocenivši da u Srbiji najveći broj odgovornih za napade na novinare i medijske radnike nije kažnjen ili uopšte nije pokrenuta istraga protiv njih.

UNS podseća da je čak 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije, među kojima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a, ubijeno, oteto, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima, u periodu od 1991. do kraja 2001. godine.

Ni posle 11 godina od pokušaja ubistva novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića odgovorni nisu pronađeni i kažnjeni. Više od tri godine nisu pronađeni ni napadači na Ivana Ninića, kao ni odgovorni za prebijanje urednika FoNeta Davora Pašalića 2014. godine, ističe ovo udruženje.

Zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić izjavio je da je svaki napad na medije i novinare, bilo fizičkim zastrašivanjima, ili političkim i ekonomskim pritiscima, pokušaj ućutkivanja slobode govora i kritičkog duha javnosti, te da su nadležni organi dužni da zaštite ugrožene novinare i obezbede im uslove u kojima će profesionalno i bez straha obavljati svoj posao.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014. godine, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.

Nezavisno udruženje novinara Srbije organizuje u 11 časova u beogradskom Medija centru protestni skup na kojem će biti pročitano javno pismo vlastima u Srbiji kojim se članovi NUNS-a pridružuju medijskim radnicima širom sveta u kampanji „Kraj nekažnjivosti – za UN Konvenciju za zaštitu novinara“.


Članak je prenet sa ove stranice.