Financial Times: Balkanski plan koji zaslužuje opreznu podršku

Javni ServisOktobar 31, 20185min00
pic-1024x576.jpg
Predloženi sporazum između Kosova i Srbije je rizičan, ali mogao bi da proizvede pozitivne efekte.

Predloženi sporazum između Kosova i Srbije je rizičan, ali mogao bi da proizvede pozitivne efekte.

Istorija je pokazala da je petljanje sa granicima na Balkanu opasnije nego u bilo kom drugom delu Evrope. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači idu ka značajnom istorijskom sporazumu o normalizaciji odnosa između bivše jugoslovenske republike i njene bivše pokrajine, a koji obuhvata korekciju granica i razmenu teritorija. Ovakva prekretnica mogla bi da pomogne u otvaranju puta, kako Srbiji da se priključi EU, tako i Kosovu koje bi postalo formalni kandidat za članstvo. Takođe je poprilično rizična.

Detalji nisu objavljeni, ali smatra se da su dvojica predsednika razgovarali o razmeni severa Kosova sa pretežno srpskim stanovništvom za deo „Preševske doline“ u Srbiji, sa većinski albanskim stanovništvom. Sporazum bi mogao da dovede do kraja međunarodnog čistilišta u kojem se Kosovo nalazi od rata 1998-1999. godine. Njegovo proglašenje nezavisnosti 2008. priznalo je više od 110 zemalja, ali nije priznala Srbija, Rusija, Kina i pet zemalja članica EU – što je i presudno.

Dogovor, ako bi doveo do toga da Srbija prizna svoju bivšu pokrajinu – a Kosovo verovatno neće da prihvati ništa manje – pomogao bi u transformaciji bivše srpske pokrajine u održivu samostalnu državu. Trebalo bi da podstakne i pet članica EU, koje to još nisu uradile, da priznaju njegovu nezavisnost i ohrabri druge zemlje na globalnom nivou da učine isto – omogućavajući Kosovu da se pridruži ključnim međunarodnim institucijama kao što su UN i Interpol. Put obe zemlje ka članstvu u EU pojačao bi demokratske i ekonomske reforme i poslao širi signal da se integracija Balkana u evroatlantske institucije, koliko god sporo, nastavlja.

U isto vreme postoji više potencijalnih zamki. Iako je zapadna politika bila ohrabrivanje različitih etničkih grupa da mirno žive jedni pored drugih, sporno rešenje za Kosovo u suštini bi obuhvatalo razmenu teritorija na etničkoj osnovi. Više Srba živi na jugu Kosova, gde dominira albansko stanovništvo, nego na severu; mnogi se plaše razdvajanja od svojih rođaka i značajnih srpskih pravoslavnih manastira. Dogovor o razmeni teritorija mogao bi da podstakne Srbe da napuste ostale delove Kosova – pretvarajući ga u monoetničku albansku državu. Mnogi kosovski Albanci takođe su podozrivi. Izgleda da gospodin Vučić i gospodin Tači imaju za cilj koliko volju naroda, toliko i svoje lične političke interese.

Najopasnija potencijalna posledica mogla bi da bude ohrabrivanje lidera i naroda na drugim mestima bivše Jugoslavije – pre svega, Srba u Bosni – da pokušaju da prekraju granice koje im se ne dopadaju. Međutim, rešavanje sukoba često zahteva od lidera da preduzmu odvažne, a čak i ranije tabu, korake. U ovom slučaju, ako predsednici mogu da postignu sporazum, potencijalne koristi – za Kosovo, Srbiju i šire područje – dovoljne su da zasluže opreznu međunarodnu podršku.

Zvaničnici SAD i EU počinju da prihvataju ovaj plan. Izgleda da pozicija Berlina omekšava, iako je nemačka kancelarka, Angela Merkel, kritikovala ideju. Dogovor o Kosovu mogao bi da ojača osećaj obnovljenog zamaha u rešavanju nezgodnih pitanja na Balkanu. Makedonski parlament nastavlja sa ratifikacijom sporazuma kojim se rešava dvadesetogodišnji spor sa Grčkom oko imena zemlje, uprkos razočaravajućem odzivu na referendum o ovom pitanju prošlog meseca.

Međutim, gospodin Vučić i gospodin Tači treba da smanje utiske o zakulisnim dogovorima i da naporno rade na ubeđivanju stanovništva i političkih ustanova. Važno je, takođe, da ako dođe do prekretnice, da se EU i druge zemlje drže plana pružanjem odgovarajućeg priznanja i podsticaja. Ovo bi omogućilo da sporazum podstakne mir i stabilnost – a da ne obnovi fragmentaciju – u problematičnom regionu.


Članak je prenet sa ove stranice.